Quantcast

Šta ako je tvoje znanje engleskog daleko od savršenog a baš bi da pišeš za strane klijente?

ghoti-550x250Ako hoćete da pišete na engleskom, morate odlično da znate engleski; ako to nije slučaj, nemate tu šta da tražite.

Pogrešno.

Ispravno bi bilo: vaš tekst mora da bude na odličnom engleskom. To su dve različite stvari ;)

Ko hoće – nađe način…

Nekad je u životu jako važno da umete da se snađete. U ovom kontekstu, naravno da vam odlično poznavanje jezika ide na ruku, ali rupe se daju zakrpiti. Nije lako i ne obećavam da će vam leći, ali imam par predloga za sve kojima je nedovoljno znanje engleskog jezika prepreka da se upuste u ove vode.

Obećavam, nijedan nije „idite u Englesku, Ameriku ili Australiju“ ni „upišite školu engleskog“, ti su suviše očigledni ;)

Ako je vaše znanje engleskog vrlo dobro (4):

Ja sam po sopstvenoj proceni negde na 4+: nešto sam ga učila u školi i na fakultetu ali od toga su mi ostala samo maglovita gramatička pravila i izgovor reči „towards“, sve ostalo sam pokupila iz filmova, čitajući svašta po netu, slušajući tekstove pesama…

Ako ste tu negde, onda imamo slične probleme: uglavnom ne znamo sva tri oblika nepravilnih glagola ni pravila po kojima se koriste vremena (jer ih koristimo po sluhu), vokabular nam je malo ograničen a upotreba članova i predloga u konstrukcijama je na sopstveni rizik.

U mojim tekstovima se to uglavnom ne primećuje (jep, dobila pohvale od oksfordskih učenika koji su native), a sad ću vam reći i neke fore koje koristim a koje možete da primenite:

  • Što se vokabulara tiče, meni je obično problem što znam reč sličnog značenja ali to nije baš ta koja mi treba. Rešenje – Thesaurus.com. Npr baš ne mogu da se setim kako se kaže dremka ali znam da će izaći kao sinonim za sleep - i evo ga. Vrlo zgodno i za antonime (kad znate reč koja znači suprotno od onoga što vam treba).
  • Za sve izraze koristim Gugl pretragu: npr. ako nisam sigurna kako se kaže „I have tried it (a) hundred times“ ukucam obe varijante u Gugl sa navodnicima. Obe će vratiti neki broj rezultata, ali ako varijanta sa „a“ ima 264.000 rezultata a bez „a“ samo 89, jasno je koja je ispravna. Vrlo zgodno i za sve izraze sa predlozima. Često nećete ni morati da ukucavate do kraja, Gugl sam izbaci pravilne sugestije ;)

Vi možete da primenite i bilo koji od narednih saveta.

Alati za proveru jezika (za četvorkaše i petičare)

Okej, Google Translate zaboravite. Neki put može da posluži za sporazumevanje, ali vam sigurno neće biti od koristi ako ste rešeni da pravite karijeru kao pisac.

xmMPlbH

Što se mene tiče, dugo sam se branila od korišćenja alata (tako sam i razvila one „veštine“ odozgo), onda sam pre nekoliko meseci ipak odlučila da im pružim šansu – jesam se i ja neverovatno ispraksala sa jezikom (neminovno kad ga non-stop koristite), ali je i posao koji radim postao dosta ozbiljniji i prosto ne želim da se blamiram glupim greškama. Ispalo je da je to jedna od pametnijih stvari koje sam uradila – danas trošim neuporedivo manje vremena na proveru, a istovremeno sam neuporedivo sigurnija u ispravnost onoga što napišem.

Ja koristim dva alata – oba se plaćaju (ne koštaju bubreg i po, ne brinite) ali bih pre toga da budemo načisto sa jednom stvari: nijedan alat, koliko god bio dobar, ne može vam garantovati 100% tačan tekst. Vi ste možda nešto baš hteli da kažete tako kako ste rekli a alat će to na osnovu svoje postojeće baze protumačiti kao grešku; možda će mu promaći da je i vama promakla potreba za slaganjem vremena u rečenici; možda (mada je mala verovatnoća) će vam ponuditi pogrešan predlog, ili propustiti da ste vi upotrebili pogrešan. Poenta: koristite ih kao dopunu, ne kao osnovu, i biće vam vrlo drago što ih koristite.

Elem, alati koje ja koristim su Ginger (oko 870 din mesečno) i Grammarly  (oko 2.800 din mesečno). Ja ih plaćam skuplje jer sam krenula da ih isprobavam plaćajući mesečno dok se ne uverim da su mi korisni (taman me je ovaj tekst podsetio da pređem na godišnje plaćanje – u tom slučaju Ginger košta oko 8.400 din jednokratno, što izađe oko 700 din mesečno a Grammarly oko 13.000 din jednokratno, ili oko 1.080 mesečno – više nego duplo povoljnije).

Oba funkcionišu u MS Wordu i online – dakle, podvlače greške u tekstualnom dokumentu ili kad direktno kucam u browseru (meni zgodno za mejlove i za tekstove koje ukucavam direktno na sajtovima na kojima radim). Malo iritantna opcija kad ih dodate u browser je što će podvlačiti ili automatski ispravljati SVE što kucate online, što je vrlo dosadno kad recimo kucate na svom Fejsbuku na srpskom a oni uporno zapnu da vam isprave taj srpski, ali srećom mogu se isključiti za svaki sajt pojedinačno (tako da me na FB i domaćim forumima ostavljaju na miru).

Ginger je dosta jednostavniji alat – funkcioniše slično onom Grammar checkeru koji vam je verovatno već aktiviran u Wordu (pa podvlači greške crvenom) ali je dosta rafiniraniji i sa većom bazom podataka, te će prepoznati (mada ne uvek), pored greške u kucanju reči, i pogrešno upotrebljen ili izostavljen predlog ili član (što je meni neprocenjivo) i slične stvari.

Grammarly radi isto to, plus proverava neke stilske i sintaksičke stvari i plagijarizam, tj. da li neki deo rečenice već postoji negde na internetu (poslednje meni nije jako važno, ali možda će vama biti – uz napomenu da se ne stresirate mnogo oko toga, mala je verovatnoća da ćete napisati ceo tekst a da u njemu ne upotrebite neku frazu ili deo koji neko negde već nije upotrebio).

Zašto koristim oba? Zato što sam tako sigurnija. Kao što već rekoh, sad radim dosta ozbiljnije stvari nego ranije i ne mogu više da se oslonim samo na svoj osećaj, a često se dešava da jedan alat pokaže ono što je drugi propustio. Ilustracije radi, evo kako u mom Wordu izgleda deo teksta uz korekciju oba alata:

Grammarly GingerPlave korekcije je napravio Ginger, zelene Grammarly. Uživo i Ginger daje sugestije kako bi bilo ispravno (naturally umesto naturala similar outlook umesto similar outlook) koje aktivirate prostim klikom na podvučenu reč, ali to ne mogu da „uhvatim“ na ilustraciji.

Elem, ako razmišljate o tome da ih probate, oba alata daju free trial od nedelju dana (Grammarly traži da odmah unesete broj kartice, ali koliko se sećam ništa ne skida dok ne prođe tih 7 dana) tako da možete da pripremite tekstove i bezbedno istestirate da li vam i koliko odgovaraju, oba ili samo jedan.

Ako znate engleski za dobar (3) ili manje

Ako solidno razumete engleski ali vam je problem da se izražavate i imate baš puno rupa, predlažem vam ovo: napišite tekst na srpskom i platite nekoga da vam to prevede. Realno, ako ne poznajete jezik na nekom višem nivou nemate baš mnogo opcija ali evo kako biste (recimo) mogli da spojite lepo i korisno i da ipak zarađujete pisanjem na engleskom.

Logika mi je sledeća: pokušavajući da ispeglate vaš engleski izgubićete tonu vremena, a to vreme ćete mnogo bolje iskoristiti na to da istražite svoju nišu, da vežbate pisanje, da razmišljate i razrađujete taktike za nalaženje klijenata i promociju – to su stvari koje će vas dovesti do većih cifara po tekstu, ne savršeno poznavanje jezika.

Za ovu taktiku trebalo bi da naučite i kako se pišu e-books, white papers ili sales pages (makar još jedna stvar pored članaka). Dakle, postajete recimo ekspert za pisanje elektronskih knjiga iz oblasti self-help (ogromno tržište). To možete da naučite relativno brzo, i lakše ćete se probiti nego kao article writer.

U međuvremenu ste naučili i zbog čega vašim potencijalnim klijentima trebaju e-books (najčešće za mejling listu, mada mogu i da ih prodaju).

Krenete u potragu za self-help sajtovima i blogovima (kucanjem u Gugl npr. „motivation blog“, „self-help blog“, „positive thinking blog“ – to je vaša niša, treba da znate koji su česti termini). Kad naiđete na one koji već ne nude neki e-book svojim čitaocima, stavite ih na listu. Treba vam velika lista – Excel je zgodan za to jer vam trebaju i kontakt podaci i (poželjno) ime vlasnika bloga i kolona za tematiku i moguće naslove e-booka.

Kad ste napravili listu, pošaljite im mejl sa ponudom (jednom po jednom, nikako svima zajedno!). U mejlu navedete čime se bavite, da vam se jako dopao njihov blog ali da vas baš čudi zašto nemaju nikakav e-book u ponudi kako bi stekli više pretplatnika. Možete im odmah i ponuditi svoje usluge, mada je pametnije da im prvo skrenete pažnju na propust i da sačekate da oni vas zamole za pomoć.

Neće svi to uraditi, ali sa onima koji vam odgovore biće mnogo lakša saradnja ;)

Jedan e-book od 10-12.000 reči na Elance možete da naplatite u proseku do $500. Kako vaš potencijalni klijent ne zna za Elance, možete mu naplatiti $700.

Dakle, napišete odličan ebook na srpskom ili tarzanskom engleskom i platite nekome $200-300 da ga jezički sredi (nemojte škrtariti, često je mnogo teže srediti nešto što je već loše napisano nego pisati ispočetka). Kad malo uđete u štos, pisanje ne bi trebalo da potraje duže od nekoliko dana, što znači pristojnu mesečnu zaradu i za vas i za toga kome plaćate prevod.

Ili, naravno, ovo primenite na nešto treće. Ja sam ovde samo da dam ideje ;)

Čitajte tone materijala na engleskom!

Meni je čitanje verovatno bilo (i dalje je) najkorisnija stvar za usvajanje vokabulara i jezičkih konstrukcija.

Jedan od razloga zašto uporno preporučujem specijalizaciju za jednu ili par niša je upravo jezik. Istražujući samu nišu i teme koje se u njoj pokrivaju, videćete i sami da se neki izrazi koriste prilično često, a vokabular koji treba da savladate će vam mnogo lakše ostati u glavi ako je to vokabular koji vam često dolazi pred oči.

Pritom, ne mislim na čituckanje – mislim na ozbiljno čitanje maltene isključivo tekstova na engleskom u nekom podužem povezanom periodu. Kod mene je bilo u pitanju danonoćno čitanje mesecima, toliko da sam prilično bila izgubila srpske reči jer mi je sve bilo daleko jednostavnije da kažem na engleskom (ali ja sam manijak pa to i ne mora da vam bude reper).

Ali realno, ne možete ozbiljno uskočiti u nišu, još kao pisac, ako ne poznajte uobičajene izraze koji se u njoj koriste. Tako je kako je, nismo native speakers, a čitanje tone materijala je jedan od vrlo efektnih načina da nekako upijemo ono što nam treba.

S tim što nikako ne treba zanemariti praksu pisanja, paralelno sa čitanjem. Stručno gledano, izražavanje podrazumeva drugačije moždane funkcije od onih koje su potrebne za pasivno usvajanje jezika, tako da sve treba vežbati zajedno jer se najverovatnje neće desiti da se nakon par nedelja čitanja samo probudite sposobni da perfektno izrazite misli, naročito na stranom jeziku.

Okej, to su neke stvari koje su mi pale na pamet. Ako imate neke druge predloge, molim vas iskoristite komentare – nekome će pomoći!

online kurs freelance pisanje

Print Friendly
The following two tabs change content below.

Jelena

Bavim se Internet marketingom i živim od toga. Trudim se da maksimalno koristim svoje pravo da uživam u životu, što i vama preporučujem. Obožavam dobre HOG igre i keks tortu (onu sa kafom) - tako me je najlakše podmititi.
  • Aleksandra

    Ovaj tekst je stigao kao poručen. Nešto već primenjujem, ali
    je savet iz prve ruke uvek najbolji. Ginger je stvarno koristan, imam tu
    besplatnu verziju i kad istekne to što daju besplatno tokom nedelje, on i dalje
    obeleži grešku i pokaže ispravku, ali moraš sam da ispravljaš, ne može ispravka
    da se ubaci klikom. A to i nije neki problem. Ipak mislim da plaćena verzija
    nudi više opcija. Rekla bih da je za sve nas koji nikako da se odvažimo i da
    krenemo odlično rešenje da pišemo blog na engleskom. Ja sam počela pre par
    nedelja i mnogo je dobro za vežbanje, posebno ako se piše svakodnevno. Dobro je
    jer se dobije povratna informacija od ljudi kojima je engleski maternji.
    Provalila sam da mi je mnogo lakše da na blogu pišem tako što tekst iz cuga
    smišljam na engleskom, nego da ga prevodim sa srpskog. Posle ovog kratkog
    vremena neuporedivo mi je lakše da pišem, pa preporučujem svima koji su tu
    negde gde i ja – blizu, ali nikako da se otisnu. Tebi Jelena mnogo hvala na tekstovima,
    sjajni su. Svaki pređem kao lekciju, po nekoliko puta (jednom štreber, zanavek
    štreber). Da si mi bliže, napravila bih ti keks tortu :)

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      E da, to sa pisanjem bloga na engleskom ti je sjajna stvar. Meni je takođe daleko jednostavnije da odmah pišem na engleskom nego da prevodim, a mislim i da je to inače bolje jer se jezik lakše upije (mada verovatno zavisi od čoveka do čoveka).

      I nema na čemu, drago mi je kad čujem da su tekstovi korisni :)

  • Ivan Minic

    Lep tekst, svaka cast!

    Čitanje, čitanje, i mnogo čitanja. Sa svih uređaja. Ja sada gotovo svo vreme za ubijanje provodim na Medium.com.

    Jedan savet koji bih ja dao, a koji je meni lično jako puno značio je – dok radite pustite neki TV kanal na engleskom u pozadini. U mom slučaju, godinama je to bio BBC Prime, a kasnije originalni Eurosport, Discovery, National Geographic.

    Možda ne mora TV, mogu i TED talkovi, ili dokumentarci sa torrenta, u pozadini dok se radi. Ali ako stalno slušaš jezik, počneš da kapiraš duh jezika i da, makar povremeno, razmišljaš na taj način.

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Odličan savet, hvala!

  • http://kutakljubavi.blogspot.com/ vladan

    Bravo Jelena to je posvećenost poslu i radu. Tako se zaradjuje na netu. E
    sad neka neko kaže: „Znaš, može – ne može – ovako onako!“ – e pa dosta
    Srpskog guzvanja u kecelji babine i dedine penzije!

    Rad i upornost, dano-noćno sedenje i učenje izučavanje, promatranje, zaključci..
    To je pravi rad na netu koji donosi zaradu u bilo kom poslu, ako više volite niši.. ;-)

    Pogrešno je misliti da je hleb na Web_u lak; Uhh naprotiv nije lak, vrlo je težak.
    Rad od kuće i te pogodnosti, najmanje uživaš u njima, to su samo priče?

    Potrebno je da voliš ono što radiš jer u većem broju slučajeva novac ti ne može biti motiv, pogotovo u početu… a i posle!

  • Vlada

    Odlični saveti, hvala puno na članku! Kad smo kod biranja niša, Jelena, pogotovo ovo self-help, da li mora da budemo eksperti u self-help kategoriji iz našeg iskustva ili jednostavno možemo se baviti pisanjem self-help e-books na osnovu drugih knjiga i literature koju smo pročitali i usvojili? I uzgred, kojom nišom se Vi bavite?

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Ja sam isključivo u self-help poslednjih godinu dana. Ne, pa naravno da ne morate iz svog iskustva, ali morate biti dobro informisan pisac. Self-help recimo već ima gomilu podvarijanti: da krenemo od mnogih zvaničnih psiholoških pravaca, pa do New Age i sličnih stvari – sve to negde potpada u istu nišu, ali se pristupi drastično razlikuju, a vi kao pisac ne smete dozvoliti sebi da ih brkate. Dakle potrebno je zaista dobro poznavanje niše ili podniše kojom se bavite, ali naravno da je to moguće postići usvajanjem znanja koje su drugi podelili :)

  • Vasilije Kasapić

    Prilicno konstruktivno je I gledanje filmova sa engleskim titlom.

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Ooo da, odličan predlog!

  • Ana Gord

    Kao i uvek – odličan 5 za tekst! Moji predlozi za vežbanje – razmišljanje na engleskom & pričanje sama sa sobom na engleskom (ili sa bilo kim dobre volje) :) za prevode recimo Proz.com ima jako dobru bazu reči srpski/engleski (npr. za jedan prevod mi je trebao žižak u parketu!). I naravno, kao što si i ti mnogo puta napomenula, ukoliko smo u mogućnosti, uvek pustiti da tekst „odspava“ pa ga pregledati par sati kasnije ili sutradan, tada uvek isplivaju greške.

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Hvala Ana!

      Proz.com stavljen na spisak! Moj proces za „žižak“ bi izgledao ovako: otišla bih na https://images.google.com/, tamo ga ukucala na srpskom, onda iskoristila reverse image search da nađem iste fotke na engleskom i tako našla reč. Nadam se da će ga ovo pojednostaviti – hvala još jednom :)

  • Jovana

    Moram da priznam da mi se sviđa koliko slično razmišljamo, znači da sam na dobrom putu. :) Iste forice koristim, Thesaurus.com, navodnike u Google pretrazi (i generalno Google za bilo koju gramatičku nedoumicu, upotrebu člana i sl.), Ginger i sl. Nemam šta da dodam sto nije već rečeno u komentarima, sve primenjujem i preporučujem: engleski u pozadini, čitanje, gledanje filmova/serija.. U principu je najvažnije kod jezika shvatiti duh, sve ostalo se manje-više lako može srediti. :)

    Ne komentarišem često pa ti ovom prilikom hvala za sve postove, svaki mi je bio koristan, uglavnom da naučim nešto novo a nekad i da budem ponosna na sebe što već znam ono što pišeš. :)

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Pa šta da ti kažem na ovako lep komentar! :)

      Hvala što čitaš, za godinu i nešto ovog bloga nisam imala lepših momenata nego kad mi neko javi da mu koristi. I tačno znam te momente „aha pa ja već ovo radim/znam“, imam ih i dan-danas :)

  • Verica Vasiljevic Patocchi

    Hvala najlepse na podeljenom iskustvu.
    Ja zivim vec vise od dvadeset godina izvan nasih granica. Jedna od mojih najvecih zelja je da zivim od pisanja. Pisem vec godinama ali nikad nista nisam objavila.
    Zivela sam u raznim zemljama, studirala razlicite stvari od filmske rezije, do Arttherapy, kulturnu medijaciju..itd Ali nikako da se posvetim profesionalno pisanju. Sada sam mama dve devojcice i ocekujem trecu i pitam se gde i kako da krenem, s obzirom da dosta moga vremena posvecujem porodici. Govorim i pisem na engleskom (ocena neka 4), govorim i pisem na italijanskom ali to nije na nekom visokom nivou. Zelela bih da podelim neka znanja i iskustva, koja sam stekla ziveci u raznim podnebljima i kulturama, na Srpsko-hrvatskom jeziku.
    Kako i gde poceti prve korake? Da li je internet bolja varijanta nego slati clanke nasim revijama kao free lance? I ako je bolje trziste na engleskom jeziku gde poceti? U napred vam hvala Jelena.
    Po vasoj slici koju vidim ne samo da ste mladi i lepi nego ste velika inspiracija za druge. Svaka vam cast.

  • Mila

    Postovana Jelena, ja imam jedno drugo pitanje, mozda obrnuto pitanje:). Sta ako dobro poznajemo engleski jezik, interesuje nas odredjena tematika, prema njoj gajimo veliku strast, volimo da istrazujemo na tu temu i zeleli bi smo da podelimo to sto smo pronasli sa drugima – zapravo zelimo da postove drugih ljudi prevodimo SA ENGLESKOG jezika na nas? Naravno, ne da nam 100% aktivnosti bude oslanjanje na tudje postove, ali bi svakako i to bio jedan OD sadrzaja. Kako u tom slucaju „stojimo“ sa copyrights? Naravno da bih u svakom postu navela originalnog autora, ostavila link ka njegovom postu, itd.? Da li je to eticki? Konkretno, kod nas postoji jedan veoma dobro posecen online magazin koji, cini mi se, radi po tom principu. Sta vise, oni imaju puno saradnika koji se navode kao AUTORI (?), ali zapravo se ne radi o njihovim tekstovima, vec, rekla bih pre, o njihovom IZBORU i prevodu. Konkretno, moj utisak je da one istrazuju, pronadju nesto sto misle da bi bilo interesantno ili korisno publici, to prevedu, objave i, kako rekoh, ostave povratni link ka originalnom autoru posta. Meni se to cini fer, ali.. Pri tom, napominjem da one iskoriste kompletan post, i tekst i slike. Palo mi je na pamet da se mozda u tim slucajevima trazi pismena dozvola za prevodjenje i objavljivanje tudjih postova, ali opet, koliko treba cekati na odgovor nekoga ciji je blog veoma posecen i inace prima puno emailova? Mozda ovo zvuci smesno, ali meni nije, jer me koci da zapocnem bilo sta. Ne znam ni kako da vizuelno uredim svoj sajt/blog jer ne mogu da kupujem fotografije, a one koje mogu slobodno da se koriste najcesce estetski ne zadovoljavaju zeljene kriterijume. Kao laik, i neko ko pokusava da se stavi u kozu nekoga ko , konkretno, na engleskom jeziku pise o necemu sto dobro zna – evo da bi bilo lakse i ilustrativnije, navescu primer: kuvanje ili izrada necega, bilo cega – mislim da se ja ne bih ljutila kada bi neko preveo moj post na svoj jezik i pri tom naveo da sam ja autor i ostavio link ka mom originalnom postu. Jer i ja vidim interes u tome da se link ka meni pojavi na sto vise mesta. Sa druge strane, ne bih zelela da zavrsim sa nekom tuzbom. Uzmite za primer da pronadjete na desetine intresantnih sadrzaja/postova od razlicitih autora koje zelite da prevedete i objedinite na svom blogu/sajtu. Pretpostavka je da bi svakoga od njih prethodno trebalo pitati za dozvolu, neko odgovori neko ne, pitanje je da li ce i kad ce odgovoriti…Izvinjavam se ako sam se rasplinula, ali bicu vam zahvalna na bilo kakvom odgovoru.

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Hm, ne postoji definitivan odgovor na to pitanje. U principu, smatra se da je originalni autor „akreditovan“ time što je linkovano na njegov tekst, ali ima tu dosta drugih potencijalnih problema. Prvo, neki autori prosto ne žele da budu prevođeni/prenošeni (verujem da ih nema puno i da bi većini to laskalo, plus vazda dobro došao link); drugo, sa SEO stanovišta, Gugl prepoznaje prevode – mislim da nije toliko dobar sa srpskim, ali realna je opasnost da se Vaš sajt prosto ne bi dobro rangirao ako bi velika većina sadržaja bili prevodi. Treće, u tom slučaju to ne bi bio blog – blog podrazumeva lične stavove autora, što ovde ne bi bio slučaj. Najzad, vodi se velika etička debata (kojoj se ne nazire kraj i mislim da i nema jednog tačnog odgovora) oko toga koliko je okej prenositi tuđe tekstove na taj način – s jedne strane, ljudima koji ne razumeju recimo engleski dajete koristan resurs na domaćem jeziku, sa druge – to ipak nisu Vaši tekstovi…

      Having said that, verujem da se na taj način može napraviti dobar resurs, a moguće i dobar poslovni model, samo bih ja ipak ubacila i nešto ličnog stava, makar kao uvod, u sve, ili makar većinu tako prenesenih tekstova. Proguglajte „curated content“, po MOM mišljenju je legitimno da svoju publiku „snabdevate“ korisnim sadržajem, samo napravite nekakav uvod, neko svoje mišljenje, razlog zašto je taj tekst dobar/važan/koristan/slažete se/ne slažete…