Quantcast

Pisanje za konkretan sajt na primeru Tehnomagazin.rs

Nedavno sam slučajno zakačila oglas za pisce sajta iz naslova; kako sam inače vrlo slabo upućena u stanje na domaćem tržištu a malo-malo me neko pita gde i kako može da piše na srpskom, rado sam ga šerovala na FB stranici jer na to baš retko nailazim. U pitanju je više posao za studente (jer je honorarni i plaća se oko 500 din/tekst), ali jeste neka kinta i definitivno jeste prilika za sticanje iskustva.

Nekoliko dana kasnije sam zamoljena da malo pažljivije pogledam sajt i, baš u kontekstu potražnje za piscima, eventualno napišem nešto o tekstovima kakve Tehnomagazin objavljuje.

Trebalo mi je nekih pet minuta čačkanja po sajtu da ukapiram da imam bingo za neke od vas: ne zbog prilike za posao (nisam sigurna ni da li i dalje traže pisce, ali ako ste zainteresovani kontaktirajte ih, ne može da škodi) nego zbog toga što su tekstovi toliko jasno strukturisani da nisam mogla da poželim bolji primer za objašnjavanje koje sledi.

Radi se o sledećem: kad se nameračite da objavite tekst na nekom konkretnom portalu, blogu, magazinu, gde god, iz kog bilo razloga (guest blogging zarad širenja portfolioa ili promocije, želja da negde uletite kao plaćeni autor, šta bilo) na vama je, pre pisanja, pre ideje, pre bilo čega, da najpre istražite koje teme i kakve tekstove taj sajt uopšte objavljuje. Svaki je specifičan, svaki ima neka svoja pravila i „pravila“ koja su negde jasno naznačena a negde nisu – ali vama drastično skaču šanse za objavljivanje ako se vaša tema i način na koji ste je obradili uklapaju u njihovu uređivačku politiku. A kad kažem drastično, znači sa nula na neki prihvatljiv procenat.

Tako da je vrlo toplo preporučljivo da najpre vidite šta se traži, pa tek onda da razmišljate o temi, kontaktiranju vlasnika sajta i pisanju.

Prepoznavanje strukture tekstova na osnovu primera je veština koju početnici često zanemaruju (istini za volju, retko ko se uopšte seti da to napomene kao važno – a, očigledno, jeste) tako da se danas bavimo pokušajem da je objasnim tako da možete da primenite princip i na druge sajtove.

Idemo na Tehnomagazin.rs.

Teme koje su pokrivene, zašto baš one i zašto baš na ovaj način

Ako malo pažljivije pogledate sajt i tekstove, brzo ćete uočiti da linkovi ka proizvodima vode samo na jedan sajt. Što se mene tiče, skidam kapu kompaniji koja je odabrala da na ovaj način promoviše svoju ponudu iz sledećeg razloga: kako sami kažu, „jedinstvenost ovog projekta se ogleda u činjenici da bez obzira što je TehnoMagazin.rs komercijalni medij sa mogućnošću online naručivanja predstavljanih proizvoda, izbor predstavljenih proizvoda je potpuno podređen što je moguće jednostavnijem opisu objektivnih razloga za kupovinu proizvoda prema odnosu cena-kvalitet“.

Ukratko, fora je u tome da se neupućenim korisnicima pomogne da izaberu proizvod koji im najviše odgovara, i to normalnim jezikom – dakle, pričom i objašnjavanjem onoga šta proizvod radi umesto suvog nabrajanja tehničkih karakteristika.

Zasad sam našla dve vrste tekstova: primer za prvi je ovde: izabrala sam pegle za kosu jer sam u jednom periodu mislila da bi baš trebalo da imam jednu (!) ali kad sam otišla u prodavnicu bilo ih je toliko različitih da sam na kraju odustala. Odustala i od peglanja kose, hvala bogu, pa me je tekst podsetio na to. U ovoj vrsti tekstova se poredi više modela nekog proizvoda tako da prosečan kupac ima više opcija nego da se rukovodi onom „ako je skuplje, onda je bolje“.

Druga vrsta su tekstovi u kojima je opisan samo jedan proizvod koji ima malo neobičnije karakteristike od onih na koje smo navikli, primer Bojler koji misli umesto vas. Cilj ovakvih tekstova je  da upoznaju potencijalne kupce sa nečim što je novo na tržištu.

Cilj obe vrste tekstova je da pomognu kupcima da se lakše odluče na kupovinu, istovremeno im nenametljivo preporučujući da kupe baš kod firme koja stoji iza sajta. Stručno, to potpada pod content marketing čiji sam ja veliki fan.

Dakle, tekstovi su prikazi različitih tehničkih proizvoda (na sajtu imate razvrstano po kategorijama, da ne ulazim u to).

Struktura tekstova

Iako ovo nisu klasični kopirajterski tekstovi, imaju dosta elemenata kopirajtinga.

Naslovi

su opisni i dovoljno zanimljivi da zainteresovani posetilac (ili fejsbukaš) klikne na njih, što i jeste glavna funkcija naslova. Neki od naslova sa sajta:

  • Sušite veš upola jeftinije (prikaz par modela mašina za sušenje veša)
  • Prazna baterija? Probajte ovo rešenje (prikaz nosivih baterija za mobilne uređaje)
  • pomenuti 4 pegle koje ne moraju nužno da vam oštećuju kosu 

Nakon naslova je skraćeni pregled koji sadrži:

  • Opis, u kojem je u par rečenica predstavljeno čemu proizvod služi, generalne nedoumice vezane za njegovu upotrebu i ukratko specifičnosti predstavljenih modela. Primeri:

Pegla 1

Punjač 1

Sušenje 1

Praktično, u opisu je sumiran ceo donji tekst tako da pruži pozitivnu sliku proizvoda i da posetiocima odmah da razlog zašto bi bilo pametno da pogledaju ceo tekst. U opisu teksta o peglama za kosu „razlog“ je postignut savetima za negu kose, u druga dva opisa direktnom korišću koju korisnici imaju od ovih uređaja („punjači za mobilne telefone koje možete da koristite bilo gde“, „mašine sa toplotnom pumpom su prava ušteda (…) Sušenje je ravnomerno, tkanine su dugo očuvane i bez deformacije“).

*Lična primedba: u opisu punjača za baterije izbrisala bih prvu rečenicu. Pet zvezdica ako kapirate zašto :)

  • U skraćenom opisu su i pozitivne i negativne strane proizvoda, kao i ocene i zaključak. Cenim da je nepotrebno da pojedinačno objašnjavam te stavke, samo obratite pažnju na to čemu one služe: na taj način se korisnicima daje (koliko-toliko) realna slika proizvoda, čime se utiče na razvijanje njihovog poverenja u preporuku sajta – predstavljanjem i negativnih karakteristika pruža se utisak objektivnosti, umesto dosadne i napadne „ne propustite ovaj naj-sasvim-potpuno-sasvim-najbolji proizvod“ (poznato sa recimo Telešopa) priče.

Sad dolazimo do zabavnog dela.

Kompletan prikaz

Obratite pažnju na uvodne delove:

Pegla 2

Punjač 2

Sušenje 2

Jedan od najefektnijih načina da privučete pažnju čitaoca na ostatak teksta je da ga na samom početku „gađate“ onim što mu na neki način predstavlja problem – ili problem vezan za proizvod koji opisujete (pegle za kosu oštećuju kosu, mašine za sušenje veša su veliki potrošači struje) ili neki njegov životni (ili „životni“) problem (baterija na mobilnom telefonu koja se isprazni baš kad ne treba).

Ovde je urađeno upravo to, a odmah je ponuđeno i rešenje koje pruža upravo proizvod koji se tekstom predstavlja (malo slabije izvedeno u slučaju mašina za sušenje veša, ali kapirate poentu). Drugi put ću se pozabaviti time zašto su ovakvi uvodi efektni, sad nam je akcenat na strukturi – dakle, problem i proizvod kao rešenje problema u prvih par rečenica.

U proseku, uvodni deo ima 50-150 reči.

Glavni deo teksta

Glavni deo je opet podeljen na dve celine.

U prvoj celini je u nekih 100-200 reči svaki proizvod predstavljen kroz pitanja vezana za njegovu generalnu upotrebu:

Pegla 3

Punjač 3

Sušenje 3

Kao što možete da vidite, način na koji je ovaj deo obrađen zavisi od proizvoda u pitanju, ali u svakom je odgovoreno na najčešće pitanja i nedoumice kupaca vezane za sam proizvod i/ili savete za njegovu upotrebu. U tekstu o peglama za kosu taj deo je dosta kraći jer su u narednom delu predstavljena četiri proizvoda, što je zauzelo dosta mesta (tekstovi koje sam ovde „analizirala“ imaju ukupno 700-800 reči, pretpostavljam da to važi za sve tekstove).

Svaka „stavka“ je odvojena posebnim podnaslovom, pasusi su pohvalno kratki (osim opet pegli za kosu lol) i gde god je imalo smisla korišćeno je bulleted formatiranje (one crne tačke). Sve skupa je vrlo pregledno, što potencijalnom kupcu znatno olakšava čitanje i razumevanje teksta.

U drugoj celini su predstavljeni različiti modeli proizvoda koji se opisuje u tekstu. Modeli su predstavljeni normalnim jezikom i primetićete da način na koji su prikazani dosledno prati glavnu temu teksta:

  • Tekst o peglama za kosu pisan je sa aspekta nege kose, pa su i njihove tehničke karakteristike dobrim delom predstavljene tako da odražavaju na koji to tačno način pegle.. hm… manje štete kosi (hbga, baš ne mogu da kažem da je neguju).
  • Sa punjačima je jasna stvar – opisano je kako rade, koliko dugo pune itd. (Lična primedba: ostalo mi je nejasno kako i zašto punjač može da isisa bateriju)
  • U tekstu o mašinama za sušenje veša akcenat je na uštedi struje i novca, pa su tako i modeli opisani pretežno sa tog aspekta (uključene su i ostale karakteristike, ali najviše mesta je posvećeno uštedi).

Nakon svega ovoga sledi tabela u kojoj su preglednije predstavljene karakteristike proizvoda, i to je to.

Suma

Ako ćemo da sumiramo u jednoj rečenici, išli su od najšireg ka užem konceptu i poziv na akciju (dugme „Naruči“) je nakon svega ovoga došlo prilično prirodno. Vrlo pristojno osmišljeno, još jednom kapa dole za osmišljavatelja.

Iskreno, to što je neko drugi osmislio strukturu u koju treba da se uklopite može da vam znatno olakša posao, naročito ako još uvek niste sigurni u svoje veštine (a Tehnomagazin.rs ima narednih godinu dana da mi uredno šalje nedeljne zahvalnice što sam ovo uradila – to jest, ako im bude trebalo još pisaca pa bap ovde na brzu obuku) jer je dobra struktura pola posla.

Sa Tehnomagazin.rs je prilično jednostavno odrediti teme i strukturu teksta kakvu koriste, zato mi i jeste bio zgodan primer, i generalno je tako sa sajtovima koji imaju dosta prodajnih stranica jer ujednačena struktura daje dozu ozbiljnosti, a i bilo previše izmišljati novu strukturu za svaki pojedinačni tekst. Dake, ako primeri postoje – iskoristite ih. Ako ne… pa, zavisno od vašeg iskustva, možete sami predložiti strukturu (pri čemu, ako ste dobri, to znanje debelo uračunajte u cenu) ili potražiti posao koji više odgovara vašim trenutnim veštinama.

Sa blogovima i magazinima to često nije baš tako očigledno, neretko čak i nemaju jasnu strukturu (mada teme uglavnom jesu prilično jasno definisane) ali i okvirna koju možete da izvučete analizom postojećih tekstova je bolja nego da se baš nikako ne uputite u materiju i da pišete kako vam dođe ili kako vi mislite da je najpametnije (hint: ako plaćaju pisce, zarađuju; ako zarađuju, testirali su; ako su testirali – onda su jako male šanse da vi znate bolje od njih šta radi na njihovom sajtu).

online kurs freelance pisanje

Print Friendly
The following two tabs change content below.

Jelena

Bavim se Internet marketingom i živim od toga. Trudim se da maksimalno koristim svoje pravo da uživam u životu, što i vama preporučujem. Obožavam dobre HOG igre i keks tortu (onu sa kafom) - tako me je najlakše podmititi.
  • Nataša

    Pozdrav Jelena. Ja bih samo da pohvalim temeljnu analizu tekstova koje smo napisali. Konkretno, ja sam pisala tekst o peglama i to je moj prvi tekst tog tipa. Dakle, dok još nismo imali utvrđenu strukturu i predstavu kako ti tekstovi treba da izgledaju, već samo ideju šta bi to trebalo da bude korisno čitaocima. Zaista je dobro znati da smo na dobrom putu. :)

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Hej, hvala što si prokomentarisala! Postavili ste odličan putokaz budućim piscima, još jednom svaka čast!

      • Nataša

        Hvala tebi. Trudićemo se i dalje. :)

  • http://dijetamesecevemene.com Branislav Savić

    Odličan tekst Jelena,veoma detaljno…Sve ljude koje trenutno obučavam šaljem na vašu stranicu..

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Nadam se da će im koristiti :)

  • tamara

    Cao Jelena. Posle citanja ovog teksta, zainteigiralo me je sta ti mislis kakva je situacija kod nas (Hrvatska,BIH,Srbija) na trzistu content marketinga. U smislu pisanja interesantnih sadrzaja na sajtu kako bi privukao oglasivace. Secam se da je trojka radila nesto slicno, ali ne znam za razlog zbog kog su prestali. Eto, bila bih ti i vise nego zahvalna da das komentar na ovu temu. Veliki pozdrav, Tamara.

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Iskreno, ne mogu da prokomentarišem jer stvarno ne pratim domaće tržište, a naročito se ne bavim analizama situacija i stanja. Neka sporadična zapažanja koja imam zaista se ne mogu podvesti pod šire poznavanje tržišta, tako da se ne bih upuštala u to.