Quantcast

Lice i naličje života od interneta i par dodatnih lekcija

Juče sam u nekoliko sati proživela krah i vaspostavljanje posla.

Nisu to teme o kojima se javno priča, ali nije fora ni da se pravim da su sve cvetići i leptirići, i, koliko god ovaj moj slučaj bio specifičan, istovremeno je i dobra lekcija. Nekoliko lekcija, zapravo.

Cvetići i leptirići

U poslednjem tekstu u prethodnoj godini objavila sam da napuštam klasičan frilensing (pisanje za druge) i da krećem kao partner na jednom projektu.

Taj aranžman mi je doneo mnogo više slobodnog vremena, finansijski sam trenutno nešto jača nego ranije, radimo na promociji projekta (još je u začetku) te očekujem da uskoro budem mnogo jača. Trenutno je u pitanju stabilan prihod u visini nekoliko prosečnih plata.

Sve  je dobro.

Toliko dobro da sam se krajem januara otisnula na Tajland, da malo iskusim sveta kao pravi digitalni nomad. Na Tajlandu su mi par prijatelja i momak sa kojim sam ušla u partnerstvo – taman prilika da se on, Britanac, i ja, Srpkinja, upoznamo posle skoro dve godine saradnje. Odluka i putovanje, sve stalo u tačno trinaest dana, povratna karta na nepuna dva meseca (sa idejom da, ako mi se baš dopadne, mogu i da produžim – finansijski mi se može, fizički me ništa ne zadržava).

Nije tema ovog posta, ali Bankok mi se uopšte nije dopao i jedva sam dočekala da se zabodem na ostrvo. Uplatili smo smeštaj na mesec dana i evo, nekih dvadesetak dana stvarno uživam na Ko Lanti. Cvetića i leptirića radi, evo i par fotki:

Pogled iz kreveta

 

WP_20150208_11_17_54_Pro

 

WP_20150218_17_56_12_Pro

 

WP_20150224_18_29_38_Pro

Ne mogu da izbrojim koliko godina unazad nisam imala pravi odmor, i najzad sam ga dočekala – čak i ono što radim, a što stvarno nije puno, možda sat-dva dnevno ako i toliko, ne osećam kao posao – sve je lagano, prirodno, izmešteno a stvarno. Paradoksalno, živim vrlo lagano a opet življe nego bilo kad poslednjih godina.

Poslednjih desetak dana na Tajlandu planirala sam da provedem na severu, u gradu Chiang Mai koji je jedno od najvećih okupljališta digitalnih nomada u svetu – delom zato što me jako zanima da upoznam te ljude, delom jer je i taj partner tamo te mi je to fantastična prilika da radim rame uz rame s njim i naučim još gomilu novih stvari.

Sve u svemu, život je dobar – život je zapravo fantastičan, onakav kakav bi trebalo da bude. O ovakvoj slobodi sam sanjala i evo, živim je. Moguće je. Kad se vratim više neću biti luda da radim po sto sati nedeljno, putovaću mnogo više i dalje, imaću vremena za svoje ljude, neću, nikako neću zaboraviti ovaj osećaj – osećaj da je moguće, i da je sjajno!

Krah

Tako, pijuckam ja 3u1 na balkonu nakon povratka sa plaže, lagano pravim strategiju za blog tog novog sajta i gledam kad mi je najpovoljniji let za Chiang Mai, kad na Skype stiže: Hey, are you online, can you voice chat?

Sure, oblačim majicu i razmišljam šta li se desilo. Retko koristimo voice/video chat, obično kad nešto kompleksnije treba dogovoriti/razraditi i obično ga dogovorimo unapred.

Ukratko… Partnerstvo u koje sam uletela je deo dugogodišnjeg partnerstva između dva prijatelja iz detinjstva – koje su oni, četiri dana ranije, odlučili da prekinu. Neočekivano za obojicu, još neočekivanije za mene. Još uvek ne znaju tačno kako će sve podeliti, ali smatra da treba da me obavesti.

U sekundi u mojoj glavi:

gospode bože, na Tajlandu sam još skoro mesec dana, na kartici nekoliko stotina dolara – šta ću?

čekaj, još nisam razradila onu moju ideju, skoro da nemam drugih izvora prihoda

jao treba ponovo da tražim klijente, kako sad opet kad je ovo trebalo da bude korak napred, ne želim ponovo…

okej, snaći ću se

svega ti, pa je l to plačem?

Svet i život u koji sam već poodavno udobno uljuljkana u trenutku se ruše. Praktična kakva sam, već nazirem obrise nekog game plan za dalje, ali u problemu sam. Odučila sam se od razmišljanja o novcu, zaboravila sam kako izgleda snalaziti se ispočetka. Znam, negde znam da to mogu – a nemam ni izbora – ali to nije ono što sam planirala, to je svetlosnim godinama daleko od onoga što sam planirala.

Klimam glavom, razumem situaciju, razumem i njega kojem je toliko neprijatno da ja pokušavam njega da umirim.

Na nesreću, bio je toliko zbrčkan da mi je u prvih par minuta stvari predstavio mnogo lošijim nego što jesu. U narednih nekoliko sati i još par razgovora, sa njim i drugim partnerom (sa kojim sam dotad jako malo komunicirala) se sve skockalo: da, njihovo partnerstvo se završava, ali ja imam izbor. Kako sam, pored sajtova koje treba da podele, i ja važan asset  kojeg bi obojica rado „uzeli“ kao partnera za dalje, ja mogu da biram s kim i kako hoću da nastavim.

Izabrala sam, ponovo je sve u redu, čak dosta bolje nego što je bilo – u novom aranžmanu, iako je to potpuno novo poglavlje, postajem u neku ruku punopravni partner što će mi doneti i nove odgovornosti i naterati me da brže usvojim nova znanja, ali i značajno uticati na finansijsku stranu priče.

Da, sad je sve dobro. Ipak, ta višečasovna bura me je ostavila sa nekoliko lekcija.

1. Nikad, NIKAD sva jaja u jednu korpu

Samo jedan posao – greška. Da li više poslova ili više klijenata (ili i jedno i drugo), ali nikako se ne oslanjati na jedan izvor prihoda, koliko god delovao stabilno.

2. Sve dok nemam nešto opipljivo svoje, potencijalno sam u problemu

Bila sam lenja. Uljuljkala sam se u jedan posao koji nije moj - da, imala sam procentualnu zaradu i od njega, ali to nije bio moj posao, nije bio pod mojom kontrolom. Ovako nešto stvarno nije bilo za očekivati jer sam posao je stabilan, ali svejedno, trebalo je ažurnije da radim na svom projektu.

Za frilensere, pisce i sve druge, sad sam još uverenija da je neophodno da svoj posao grade kao biznis, da rade na tome da od sebe naprave brend, da prave poznanstva i šire listu kontakata (Željko i Vlada su nedavno napravili sjajan webinar o važnosti networkinga) i razrade poslovni model koji u najmanjoj mogućoj meri zavisi od drugih. Email liste, spiskovi potencijalnih klijenata kojima se u svakom trenutku može pribeći, kakav god ali neki akcioni plan mora da postoji.

3. Budi fer prema ljudima, biće fer prema tebi

Okej, ja znam da sam postala važan deo ove male mašinerije, ali svejedno me je iznenadilo sa kojim žarom i jedan i drugi istovremeno i žele da nastave da rade sa mnom, i da pomognu da nađem najbolje rešenje za sebe. Toliko da mi je čak ostavljena mogućnost da, ako za mesec, tri ili šest odlučim da mi se ovaj aranžman ipak ne dopada, već mi je, na Denovu blanko preporuku, obezbeđen posao u firmi jednog od najvećih magova self-help niše. Stalan posao, dobra plata, beneficije i to. Naravno, ne planiram to da iskoristim (naročito jer bi to verovatno podrazumevalo da moram da živim u Singapuru :p ), ali je onoliki kompliment.

Doduše, možda je i do toga što su Britanci, mada sumnjam da je samo to.

4. Ušteđevina je majka

Tačka.

A umesto zaključka… I sad pijuckam 3u1 na balkonu, nakon što sam se vratila sa plaže. Sve je u redu. Ali ne, nisu sve cvetići i leptirići, i ja sam sebi dozvolila da to zaboravim. Vi nemojte ;)

Print Friendly
The following two tabs change content below.

Jelena

Bavim se Internet marketingom i živim od toga. Trudim se da maksimalno koristim svoje pravo da uživam u životu, što i vama preporučujem. Obožavam dobre HOG igre i keks tortu (onu sa kafom) - tako me je najlakše podmititi.
  • AnaJan Stepalica

    Curo, bili cvetici ili ne, ti si zagrizla, i odvazno napravila korak napred! Lekcije ces uciti dok si ziva, a ova je prosla dobro. Sad kad znas svoje slabe tacke (a nije lose da ih se nekad podsetimo), znas koju strategiju da vodis. Drzim fige i navijam za tebe!

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Ooo da! Mada odavno sam ja svesna ovih stvari samo, znaš, treba valjda da te lupi bliski susret sa mogućnošću da sve ode u tri lepe kako bi se uozbiljio – ili to samo kod mene tako funkcioniše :)

      • AnaJan Stepalica

        Ma svako ko ima mu*a da nesto preduzme prodje kroz slicne faze, a oni koji doveka meditiraju o uspehu, a vide samo probleme bez da su ista uradili i pokusali ne mogu da se porede sa tvojim iskustvom. Divim ti se na iskrenosti da i drugu stranu medalje javno opises i ukazes na potencijalne probleme i greske.

  • Robert

    Ko je self-help mag iz Singapura?

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      To je zaista najvažnija stvar u ovom tekstu ;) Nisam napisala self-help mag nego mag self-help niše, to su različite stvari.

  • m

    kombinatorikom i iskustvom sam dosao do magicne brojke 3, tri posla ili klijenta u isto vreme je donekle sigurnost…

  • Aleksandra

    Potpuno se slažem da ne treba zavisti od jednog posla, čak i onda kada se ima svoj biznis. Prihodi iz više izvora su najbolji način da se u ovakvim situacijama što bezbolnije prođe, a činjenica je da su iznenađenja uvek moguća kojim god poslom da se baviš. U tvojoj trenutnoj situaciji je zapravo došlo do promene plana koji u konačnici možda može da ima bolje rezultate od prethodnog. To nikad ne znaš. Najvažnija je pouka koja se izvuče i koja dobro dođe za buduće planove. Ti si do sada jako lepo plivala, a to što se sada malo ustalasalo samo će ti omogućiti da ojačaš jedra. A onda opet, punom parom napred. Hvala ti što si ovo iskustvo podelila sa nama i srećno!

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Hvala na komentaru :)

      Da, čim me je pustio prvi šok i čim sam malo dublje popričala sa momcima, shvatila sam da je nova situacija zapravo bolja za mene. Frka je bila najviše zbog mogućeg prekida u cashflow jer ovde imam samo tu jednu karticu a na njoj nešto ne umem da čuvam novac ;) ali srećom sve je u redu. Post sam više imala potrebu da napišem baš zato što se o tim stvarima retko priča i ljudi lako mogu da se uljuljkaju (kao ja). Što se mene tiče, kriza je odavno završena i ja sam načisto okej, evo za par dana svakako idem u Chiang Mai, kako sam i planirala.. Ali lekciju naučila!

  • http://Violanto.com Dean-Worldwide

    Pozdrav Jelena.
    Drago mi je da si prokrstarila kroz ovu malu krizu. Preduzetnicki zivot nije lak, ali ja zanimljiv i pun novih iskustva. Usponi i padovi su normalni, ne samo za nove ili mlade preduzetnike nego i za izgradjene velike biznise i njihove gazde.

    Prednost toga kada radis na svom biznisu je da znas kada stvari idu dole, tako da je lakse pripremiti se za to i vec raditi na fazi za vracanje nazad na vrh. Ja jos uvek vidim to kao prednost u poredjenju sa time da se radi kao puno vreme zaposlen, dge nikada ne znas kako firma stoji i da li bankrotirati sutra. Da li ces ti ostati bez posla, dobiti novog sefa koji je buzdovan, ili slicno. Iako voditi svoj posao ima na prvi izged mnogo vise rizika, na kraju je zapravo mnogo bolji nacin da se zivi, kako mnogo vise stvari zavisi od tebe i tvojih akcija. Moja zena je uvek mislima da nama treba puno radno vreme, i kada smo dobili cerkicu ona je nasla posao u firmi (dobro placen, marketing account director za veliku internacionalnu kompaniju), medjutim i dalje je taj njen posao stavio vise obaveza na mene (koji sam ostao kod kuce da vodim nas biznis i uvizam sa cerkom). tako da sam ja imao manje vremena za biznis i – mi smo vise para gubili nego sto smo zaradjivali od njenog ‘sigurnog’ posla. Te je posle nekoliko meseci dala otaz :) tako da sada evo ponovo uzivamo i trenutno pisem ovo sa terase u vancouveru sa predivnim pogledom na centar dok se svo troje izlezavamo na suncu.

    Bilo koji posao dovodi rizik – i to znaci da svaki posao ili biznis treba dugogodisnji plan kako ce se pravilno razviti i zaista dovesti te do mesta na kome hoces da budes. Najbolja savet koji mogu da podelim je: napravi posao koji ne zavisi od tebe. Jer na kraju krajeva ti zelis da uzivas negde na plazi sa tvojim dragiima, dok posao i dalje dobro raste i napreduje, zar ne ;)

    Nadam se da ce s nastaviti sa pisanjem bloga, kako je zaista fin i iskren.

  • Jovana

    Jelena, vidim da već dugo nisi aktivna na ovom blogu ali se nadam da ćeš naći vremena da mi odgovoriš. Naime, ja sam skoro počela da radim kao free lance pisac (prije nešto manje od 2 sedmice tačnije) ali mi se ta ideja vrzmala po glavi dugo i znala sam da ću jednom kad se nateram to da mi ide dobro. Za 2 sedmce sam za 15 tekstova zaradila nesto manje od 70$ što smatram odličnim početkom i stekla sam 2 klijenta koji su me već zatrpali raznim projektima. Moj plan je da nastavim da pišem, ali ne za 5 dolara po tekstu. Pružam kvalitetne tekstove, gramatika engleskog mi odlično ide i dobro istražujem temu koja mi je zadata. I konačno, moje pitanje je na koje internet free lance platforme treba da usmerim energiju. Trenutno sam na Iwriteru i Elancu (tj. Upworku) i pokusavam da nađem još sajtova koji će mi otvoriti razne mogućnosti ali mi to ne ide za rukom. Inače, zadnja 2 dana iščitavam tvoje postove i odlični su, uštedila si mi mnogo vremena, hvala puno.

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Wow BAŠ nisam bila aktivna na blogu kad mi je promakao ovaj komentar… Ne znam hoće li ti sad mnogo značiti, ali evo šta je, po meni, najbolji način da izađeš iz toga:

      Napravi svoj blog, portfolio tvojih tekstova – dosad već imaš neko iskustvo i znaš šta ti se dopada a šta ne, šta bi rado radila a šta ne, a na tvom blogu su tvoja pravila, dakle „Hire me“ ili „Work with me“ ili kako već želiš da nazoveš svoju prodajnu stranicu oblikuj prema onome što želiš da radiš, i koliko to želiš da naplaćuješ.

      Da ne pričam puno napamet jer ne znam ni kakve vrste tekstova pišeš ni u kojim nišama, u principu mislim na model koji sam opisala ovde: http://www.mozeiovako.com/frilens-bloger-od-nule-do-zarade-za-koliko-vam-treba-da-se-skockate-u-glavi/ – ja iskreno ne verujem da postoji bolji način.

      Izvini zbog zakasnelog odgovora… And I do hope this helps, even a bit!