Quantcast

Jedan model prema kojem možete da ubrzate blogersko pisanje tako da ostane fokusirano

(foto)

Ja sam po prirodi sklona nefokusiranom pisanju – čas posla mogu da odletim van teme i da krenem da pišem nešto sasvim nevezano za ono sa čime sam počela (a dešavalo se i da tako završim i da uopšte ne vidim gde je problem).

Kad sam krenula da pišem tekstove za web (najpre za svoje affiliate sajtove, zatim u okviru firme) shvatila sam da to tako ne može. Jedan tekst – jedna tema. Tačka. Obradi tu temu najbolje što možeš, argumentovano, sa primerima – ali ne lutaj.

Onda se javila potreba za pisanjem blogerskih tekstova, naspram informativnih članaka kakve sam dotad pisala – radila sam u SEO firmi, linkovi su pravljeni najviše putem guest blogginga, a da bi objavljivao na dobrim blogovima moraš da pišeš dobre blogerske tekstove. Nema tu mnogo mudrosti.

Model koji ću opisati dole mi je puno pomogao da spojim relativnu opuštenost blogerskog pisanja sa tim da tekst ostane fokusiran. Ne primenjujem ga uvek, ali dobar je kao polazna tačka ako niste sigurni kako da koncipirate svoje tekstove.

Write Like Freddy model

Za ovaj model imam da zahvalim gospodinu koji se zove Danny Iny. Deni je zapravo marketinški stručnjak koji je u jednom trenutku odlučio da reklamira svoju firmu putem guest blogging-a (vrlo popularna tehnika u svetu, u jednom od narednih tekstova više o tome).

Kako je hteo da svoje tekstove objavljuje samo na najjačim blogovima kod kojih je maltene nemoguća misija najpre uopšte doći do urednika (stižu im stotine mejlova dnevno i uzimaju u obzir samo apsolutno najbolje – može im se), i da je naredna isto tako velika prepreka kvalitet tekstova koje ti blogovi traže, brzo je shvatio da mu treba neki način da „uokviri“ svoje tekstove kako mu ne bi oduzimali po 4, 5 sati dnevno (trebala mu je gomila tekstova, ima neku ludu taktiku).

On je našao način za sebe, a onda ukapirao da i gomili drugih ljudi taj njegov sistem stvarno treba i sve lepo upakovao u kurs za guest bloggere. Za one kojima to treba, kurs vredi svaku paru (meni je vredeo). Pokriva daleko više od samog pisanja koje i zadržava kvalitet i skraćuje vreme, ali trenutno se samo time bavimo (a i taj deo smem ukratko da izložim – kurs je, naravno, zaštićen autorskim pravom).

Koraci

1. Najpre razmislite šta ljudi hoće da čuju od vas, koja tema i ispričana iz kog ugla će im najviše pomoći. Ograničite se na što užu temu (blog postovi nisu knjige) i obradite je tako da bude ubedljiva. Npr, ja ovim postom hoću da pomognem piscima i blogerima. Ne mogu jednim tekstom da pokrijem sve, zato sam se ograničila na fokusirano pisanje (jer je to realan problem) i obradila jedan način za to. (Inače, mislim da nijedan tekst ovde nije primer ovog načina pisanja – ne radim za klijente pa mogu da se opustim :)).

2. Smislite ubedljiv naslov. Neke smernice za naslove sam dala ovde i ovde, on još daje i par formula:

[BROJ] [NEČEGA] da [NEŠTO DRUGO] – npr. 4 koraka do tankog struka10 tajni uspešnih ljudi7 načina da napravite ubedljiv tekst kad ič ne poznajete temu  (poslednji bi bio najbolji jer je najkonkretniji i precizno govori koju ćete korist imati od teksta)

Šta [NEŠTO] može da vas nauči o [NEČEM POTPUNO TREĆEM] – lično ne volim ovu formulu jer često dovodi do nebuloza, ali primeri bi bili: Šta Marija Antoaneta može da nas nauči o post-Pingvin SEO (jedan moj stari tekst, poenta mu je bila kako ona njena čuvena izjava „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače“ uopšte nije njena, ali su ljudi to prihvatili kao istinu i na osnovu toga napravili potpuno pogrešnu sliku o njoj – a nešto slično se u tom momentu (jul ili avgust 2012) baš dešavalo u SEO svetu, među manje upućenima; bila je dobra paralela i efektan uvod, mada i dalje nisam prezadovoljna izborom naslova); Kako da savijete sarmu u Madoninom stilu (ovo sam izmislila, ali poenta bi bila da uhvatite nešto iz Madoninog ponašanja što možete da primenite na savijanje sarme, recimo njenu disiplinovanost i praktičnost – to iskoristite kao uvod a dalje ide normalan recept).

3. Naredno je skiciranje teksta – kad se uvežbate, neće vam trebati više od desetak minuta za to. Skica sadrži pet delova za koje odmah možete da napravite podnaslove:

- uvod ili „udicu“. Posle naslova, ovo je najvažniji deo teksta. Denijev predlog je da u uvodu odmah napadnete „simptome“ problema koji rešavate u tekstu: stavite se u kožu onoga ko ima problem i opište sve što ga muči – razlog je jednostavan, kako bi se čitalac prepoznao u tekstu. Npr. za tekst o bržem pisanju za frilens pisce uvod u ovom stilu bi mogao da opiše frustraciju zbog sporog pisanja, sve manje vremena za društveni život, neisplativost takvog načina rada… i sve kroz direktno obraćanje, npr:

Kad se jedan jedini tekst razvuče na tri, četiri sata, kad vas boli glava od ekrana i uhvati muka kad shvatite da vam ode dan a niste uradili ni pola onoga što ste planirali… nije baš toliko sjajno biti frilens pisac. Niste planirali da to tako ide.

- deo koji objašnjava problem - u prethodnom delu ste „napali“ simptome, u ovom objašnjavate kako dolazi do problema. U kontekstu sporog pisanja, ovaj deo bi mogao da bude o tome kako puno vremena ode na istraživanje teme i još više na povezivanje činjenica u koherentan tekst (što sve jesu realni problemi).

- deo koji objašnjava uzrok problema - sad se vraćate korak unazad i istražujete uzroke – u ovom slučaju to može da bude loša organizacija ili gubljenje koncentracije. Ovaj deo nije teško napisati, ali zahteva da dublje uđete u temu i razmislite o njoj – što će itekako doprineti tome da vaš tekst bude koristan čitaocu (što je i najvažnije).

- deo koji predlaže rešenje - ako ste u prethodnom delu zaključili da do frustracije zbog sporog pisanja dolazi zbog neorganizvanosti prilikom istraživanja teme, sad predložite rešenje (ljudi i inače ne vole kad im se ukaže na problem a ne ponudi se način da se reši). Rešenje je obično jednostavno, ovde bi to moglo da bude neki način organizacije koji ste vi isprobali i radi za vas (ili je neko drugi isprobao, ali vam je jasno da je efektan).

- završni deo koji daje način kako da čitalac iskoristi predloženo rešenje – bukvalno korak po korak, tipa: uzmite olovku i papir, zapišite to i to, uradite prvo ovo a zatim ono…

4. Pisanje teksta – čim razradite prethodne stvari u glavi (preporučujem i na papiru, kao teze), tekst vam je praktično gotov – napisati ga posle je najlakši deo posla jer tačno znate šta ćete da pišete.

5. Ovo je moj korak, iz prakse. Uvek ostavim tekst da odleži – idealno preko noći, ali ako ste u stisci – makar par sati, i onda ga pogledajte svežim očima, garantujem da ćete naći makar par stvari koje biste drugačije rekli, neke koje su suvišne, neke preterane  ili izostavljene zareze…

Sa ovim modelom najviše vremena će vam otići na planiranje teksta a najmanje na pisanje. Nije primenljiv na svaki tekst, ali zgodno je usvojiti planiranje kao generalnu naviku prilikom pisanja – srećom, može da se uvežba :)

EDIT: Primere, baš Denijeve, možete naći na ovom linku:  http://writelikefreddy.com/site/danny-guest-posts/

online kurs freelance pisanje

Print Friendly
The following two tabs change content below.

Jelena

Bavim se Internet marketingom i živim od toga. Trudim se da maksimalno koristim svoje pravo da uživam u životu, što i vama preporučujem. Obožavam dobre HOG igre i keks tortu (onu sa kafom) - tako me je najlakše podmititi.
  • Bane Smiljkovic

    Pozdrav Jelena
    Blogujem još od 2007 godine, ali sam u jednom periodu bio dosta neaktivan. Rešio sam da se opet vratim blogovanju i mogu ti reći da mi nastavak teško pada. Naleteo sam na Fb na tvoj blog i baš ima dosta toga da se nauči od tebe i da se potvrdi ono što se zna.
    Hvala što nesebično deliš savete.

  • Miroslav Saracevic

    Upravo sam napisao tekst po ovom modelu (tačnije: nešto približno ovom modelu) za jedan strukovni (oflajn) magazin. Hvala na savetima, mnogo su pomogli ;)

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      To je sjajno, Miroslave, puno Vam hvala što ste podelili! I kako Vam se čini? Pretpostavljam da je, za prvi put, bilo malo teže nego obično

      • Miroslav Saracevic

        Naprotiv, bilo je lako i brzo! Rasporedio sam na listu papira elemente iz koraka br. 3: uvod, objašnjenje problema… i ispod svakog elementa napisao po par teza koje sam želeo da predstavim u tekstu.
        Tekst se zatim napisao sam! I to vrlo brzo, što mi je i bilo bitno jer sam bio u žestokom cajtnotu.
        O naslovu nisam brinuo jer ga urednici magazina ionako uvek promene. Te Vaše savete ću takođe primenjivati, ali za mesec dana, kada tekst stigne kod mene na blog.
        Još jednom hvala, odličan Vam je blog, čitamo se :)

  • Samir Dedajic

    Pozdrav Jelena, super tekst, i čestitam na kompletnom projektu. Dosta stvari ste rekli o navedenoj temi, meni kao početniku su sigurno potrebni savjeti ali i konkretan primjer da bih čitavu stvar razumio. Predpostavljam da imate svoj članak koji ste napisali prema ovom modelu, jer dijelite savjete. Vjerujem da su neki razumjeli, ali ja recimo baš i ne. Vjerujem da i nemam neki talenat niti znanje zato sam i u potrazi za istim da bi napredovao. Jedno znam da večina ljudi jako brzo uči iz primjera. Također znam da slika govori hiljadu riječi, pa bih Vas zamolio ako je to moguče da napravite screen shot jednog Vašeg teksta u velikom formatu i da obradite ( imaju one crvene linije koje se crtaju i može se pisati po slici) i na način da razdvojite korake odnosno dijelove koje ste naveli (naslov, uvod ili udicu, simptome problema, objašnjenje problema, uzrok problema, riješenje, završni deo koji daje način kako da čitalac iskoristi predloženo rešenje, bukvalno korak po korak, „tipa: uzmite olovku i papir… kao što savjetujete“. Moram napomenuti da sam sličan komentar ostavio na desetak blogova slične tematike i svi su završili u spamu. Mislim da če to dati vrijednost članku a ako da bi to naudilo onda Vas molim da mi to pošaljete na mejl. Hvala unaprijed

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Mejl poslat, ipak :)

  • Ana Gea

    Hvala na veoma dobrim savetima. U velikom stepenu demistifikujete proces koji dovodi do one vrste blogova koji savrseno komuniciraju poruku zbog koje smo do njih dosli. Znate onaj „Aha!“ momentat kada shvatis kakva konstrukcija ili formula stoji iza uspeha nekih sajtova. Blogujem sa prekidima par godina, ali sam se u tome uglavnom oslanjala na „inspiraciju“ (usled cega i jesu nastajali prekidi). Imam prijateljicu koja me je dosta savetovala u pogledu blogovanja i odgovara na svako pitanje koje imam, ali je neverovatno koliko jos ima prostora da se nauci. Pozdrav iz Grcke!

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Hvala, Ana :) – ovo je samo jedan model, ima ih dosta, treba isprobavati razne stvari dok ne dođete do onoga što Vama lično leži. A ja sam uvek bila za onu „zašto da izmišljam toplu vodu kad je neko pre mene već to jako lepo razradio i spakovao“ :)

      Pozdrav u Grčku!

  • Sanda Chana Filipesko

    On je našao način za sebe, a onda ukapirao da i gomili drugih ljudi taj njegov sistem stvarno treba i sve lepo upakovao u kurs za guest bloggere. Za one kojima to treba, kurs vredi svaku paru (meni je vredeo). Pokriva daleko više od samog pisanja koje i zadržava kvalitet i skraćuje vreme, ali trenutno se samo time bavimo (a i taj deo smem ukratko da izložim – kurs je, naravno, zaštićen autorskim pravom)

    Samo pitanje, gde mozemo pohadjati taj kurs?

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Kurs se kupuje, u .pdf-u plus uključuje i support, bilo je putem FB stranice, ne znam šta je sve sad uključeno – link je gore u tekstu ali evo ga opet http://writelikefreddy.com/site/

      • Sanda Chana Filipesko

        Veliko hvala Jelena :)

  • Draganica

    Znam da ne radiš couching, ali jedno pitanjce povezano sa ovom.
    Kako da napišemo informativan tekst? Znači, ne How to ili 10 reason why i slično, već tekst o nekoj pojavi, servisu, kompaniji..
    Konkretno, radila sam tekst o Citi bike u NY i proslavi godišnjice. Istražila sam temu do najsitnijih crevca, klijent to pohvalio, našla i neke forume i blogove kao mišljenja građana i slično. Alli tekst…. kao cigla! Pet pasusa (na 750 reči), više esejski, duge rečenice… I klijent to zamerio.
    E, sad, znam da mora da bude zanimljivo, ali koliko daleko da idem? Razumem da treba da privuče pažnju, ali ne mogu baš da počnem – smrdi vam subway i želeli bi da izađete na vazduh – na primer. Ili mogu?

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Bah, ne postoji jednoznačan odgovor. Ako odeš predaleko možeš da preteraš i isti taj klijent može da ti zameri i to, a može baš i da mu legne… To je upravo i razlog što mislim da je nepametno raditi kao anonimus, bez svog bloga na kojem već pokazuješ svoj stil pisanja. Jedino što mi pada na pamet je da mu tražiš link sajta, da vidiš koliko je inače opušten stil pisanja, pa da se prilagodiš tome.

      A što se tiče 5 pasusa na 750 reči, to ti nikako ne valja. Variraj i dužinu pasusa i razbijaj gde god možeš, i pasuse i rečenice, zbog dinamike teksta. Generalno gledaj da ti pasus ne prelazi 5 redova, ali i da pasusi budi različitih dužina (meni je omiljeni način za pravljenje dinamike da povremeno ubacim pasus od jedne rečenice, ili samo jedne reči).

      • draganica

        Znam, to „razbijanje“ sam uradila, koristila sam i boldovanje i podvlačenje, sve što sam našla na webu kao savet. Trudila sam se da iskoristim sve stilove koje sam čitala na webu, pa i tvoj.
        Klijent prepravlja tekstove i ujednačava stil, ali nešto moram da uradim i ja.
        Najgore mi je kad pišem tekst iz istorije, a mora da bude pojednostavljen. Veliki je raspon kako se to može izvesti.
        Videćemo šta će biti.
        Inače, možeš da napišeš tekst o pojednostavljivanju teksta. Klijent mi i to tražio.
        Naime, blogerski tekst treba da bude za uzrast od 12 godina, a može se proveriti na nekim sajtovima, recimo, read-able.com. Dobro je da se zna.

        Hvala u svakom slučaju!