Quantcast

Ima li mesta za sve?

Ovaj tekst dugo planiram, ali mi se ne da da ga napišem; dosta je ličniji od mojih „standardnih“ tekstova a obećala sam sebi da nema boga da ubacim kategoriju „lični stavovi i mišljenja autorke“ na blog. Ipak, ovo pitanje mi se često postavlja i nekako je red da kažem šta mislim o tome.

Uz njenu saglasnost, objavljujem deo prepiske sa jednom čitateljkom – ona je to pitanje najbolje formulisala i po njemu sam i dala naziv tekstu:

Ovo jeste moje mišljenje. Mesta ima koliko hoćete, niti ga ko ograničava niti ko brani da se zauzme.

Internet je ogroman, čak i u Srbiji ako želite da se ograničite na nju. Bilo da ste frilenser ili bloger, internet vam otvara mogućnosti o kojima ste do relativno skoro mogli samo da sanjate – iz sopstvene sobe možete da uđete u bilo koji kutak na planeti. (Zastanite za trenutak i razmislite o tome – toliko nam je očigledno da više i ne registrujemo koliko je to neverovatna stvar.)

Možete da se povežete sa bilo kim. Ako imate šta da kažete, sigurno negde postoji neko ko to želi da čuje, i moguće je doći do njega.

Pre nekog vremena napisala sam vrlo entuzijastičan tekst o mogućnostima za frilens pisce: Problem percepcije: to probiti se or not to probiti se, gde sam pričala o tome kako pristupanje frilensingu kao borbi za prvo mesto nije vizija koju ja delim. Isto se odnosi na bloging. Imam zaista veliku želju da ohrabrim ljude da se oprobaju – ali da se oprobaju pripremljeni, sa koliko-toliko jasnom slikom o tome šta i kako žele da rade.

Jer… reality check:

Svako može da otvori blog na Blogspotu i da počne da piše. Svako može da se prijavi na Elance i da počne da traži klijente.

Mesta ima. Sve je otvoreno. Drugo je pitanje koliko mesta želite da zauzmete i na koji način.

Sad pričamo o blogingu. Koje su vaše ambicije, šta želite da postignete?

Pre par meseci objavljen je odličan, vrlo realan tekst o mogućnostima zarade pisanjem bloga – zove se: Can I Really Make a Living by Blogging? Iz njega sam preuzela ovu ilustraciju pet tipova blogera:

Od ovih pet tipova, samo onaj u sredini u prvom redu ne razmišlja o zaradi (mada je blogera-hobista najviše). Međutim, čak i ako ste se prepoznali u tom tipu, nije loše da pročitate i ostatak teksta. Jer ako ste već odlučili da pišete blog a ne da čuvate to što napišete daleko od očiju ostatka sveta, onda vam je verovatno želja da neko i pročita to što pišete i da se sa nekim na taj način povežete.

Za sve ostale – ponavljam jer je važno: ako ste odlučili da zakoračite u svet profesionalnog bloginga, onda u njega zakoračite pripremljeni. Nije poenta da znate unapred sve (a i nemoguće je), ali vam je zaista potrebna koliko-toliko definisana slika o tome šta se u tom svetu dešava, i šta vi želite da radite i da postignete.

Jer – evo kako zaista izgleda presek mesečnih zarada blogera (na osnovu ankete među čitaocima ProBlogger-a koji su uglavnom, eto, profesionalni blogeri na ovaj ili onaj način, makar u pokušaju):

Zarada dakle jeste moguća. Ali naslućujem da vam baš i nije želja da upadnete u ova velika polja ;)

A ako već ne želite da se tu ugnjezdite, onda je, cenim ja, bolje da se malo pripremite. Što nas dovodi do sledećeg:

Zašto su neki blogovi čitaniji od drugih

Skoro svaki blog će naći čitaoce. Makar FB prijatelje ili blogere-istomišljenike autora, i makar na neko vreme. Ali činjenica je da najveći broj blogova posle nekog vremena izgubi čitaoce i padne u zaborav, ili autoru prosto dosadi da se bakće jer je u nekoliko postova iscrpeo sve teme koje je imao na umu.

Postoji, prihvatili vi to ili ne, čitav niz pravila koja bi trebalo ispoštovati pri pravljenju, razvijanju i promociji bloga ako želite da bude čitan, da povećava publiku i da opstane. Pravila, tako je. Ne postoje, doduše, kao neka zvanična „blogologija“ ali je praksa pokazala da je pametno držati ih se. Blog jeste vrlo slobodna forma i možete ga pisati kako god izaberete, ali imajte na umu da vaš izbor određuje i sudbinu vašeg bloga.

Prežvakana su milion i jedan put (čak sam ih se i ja dotakla), ali tek fore radi, da li vam ovo zvuči zdravorazumski:

  • Ako pišete o nečemu što ljude zanima, oni će čitati. Ako pišete o nečemu što zanima vas i nikoga drugog – neće.
  • Ako pišete na način koji je lak za razumevanje i varenje, ako je usput i zabavan – čitaće i oni koje ne zanima baš toliko, ali će tako opet doći do većeg broja ljudi koje zanima (živele društvene mreže!).
  • Ako ne pišete koliko-toliko redovno, zašto bi se ljudi vraćali na vaš blog? Nema ništa novo.
  • Ako dosta drugih ljudi obrađuje temu koja je slična vašoj, zašto bi čitaoci izabrali vas ako već na gomili drugih mesta mogu da saznaju isto? Dakle, zdravorazumski bi bilo da, ako već ulazite u zasićenu nišu, nađete način da se vidno razlikujete od drugih.
  • Ako nikome ne pokažete svoj blog, niko ga neće ni čitati. Ako ga pokažete samo svojim FB prijateljima, i oni će se brzo umoriti od lajkovanja i šerovanja, koliko god da ste im simpatični.
  • A cilj je valjda da dođete do ljudi koje ne poznajete – imate svoj FB profil ako je cilj komunicirati samo sa fendovima. Ima „Notes“ a prihvata i povelik broj reči u statuse.

Što nas na kraju opet dovodi do ovoga:

Mesta ima ako ga napravite

Ponavljam, niko ga ne ograničava, dakle vaše je da ga zauzmete.

this-land-is-mine-mine-by-destiny-o

This land is mine! Mine by destiny!

Ali ako ste već krenuli u zauzimanje, onda to uradite strateški za koji god pravac da se odlučite. To je, mislim, najbolji način da izbegnete upadanje u ona velika polja sa ilustracije odozgo.

Postoji, naravno, i šansa da baš vi budete taj srećnik kojem će uspeti iz prve bez plana i predznanja. Samo što se meri u promilima.

online kurs freelance pisanje

Print Friendly
The following two tabs change content below.

Jelena

Bavim se Internet marketingom i živim od toga. Trudim se da maksimalno koristim svoje pravo da uživam u životu, što i vama preporučujem. Obožavam dobre HOG igre i keks tortu (onu sa kafom) - tako me je najlakše podmititi.
  • Ati

    Uvek odlican osvrt i lepo objasnjeno. LIcno, imam nameru pokrenuti blog, ali nikako da rascistim sam sa sobom oko odabira nise.

    Citao sam sledecu temu http://www.mozeiovako.com/kako-izabrati-isplativu-nisu-sa-kojom-cete-biti-u-dobrim-odnosima/

    S jedne strane, za sada nisam kompetentan za englesko trziste, jer mi engleski nije na zadovoljavajucem nivou, da bih mogao i pisati.
    S druge strane, vidim da na nasem jeziku ima kvalitetnih blogova, ali ne znam kako se snaci, jer oni koji su uspesni su recimo u sferi tako da kazem kreiranju „opipljivih gotovih proizvoda“ (kulinarstvo, rukotvorine…itd) a da li se moze biti uspesan i na neki drugi nacin?

    Hvala

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Ati, maltene svaka niša ima potencijal za monetizaciju kroz blog (drugo je pitanje koliki je taj potencijal i kako ga iskoristiti), ali da bih ti dala ideju za nešto što nije „opipljivo“, kako kažeš, možeš „prodavati“ i znanje, uputstva i slično u vidu e-bookova, video kurseva itd, ili naći sponzore koji će se oglašavati na tvom blogu kroz recimo sponzorisane tekstove… Ima puno načina i daleko od toga da su svi vezani za nešto fizički opipljivo.

  • Aleksandra

    Čini mi se da je ključna stvar naterati sebe da se ozbiljno odlučiš za nešto novo. Verovatno i ti, Jelena, nisi lako donela odluku da odustaneš od profesure.

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Pazi, verovatno nećeš razmišljati o tome da menjaš trenutnu situaciju ako ti ona odgovara, tako da nisam sigurna koliko je odluka da menjaš nabolje teška ako je trenutna situacija izuzetno nezadovoljavajuća. Mada kod mene je u pitanju bio sticaj okolnosti na koje nisam mogla da utičem, osim dela da sam odlučila da ne želim više da se akam sa privremenim poslovima koji ne zavise od mene (pisala sam malo o tome ovde http://www.mozeiovako.com/o-meni/ ), ostatak je bio više „ukazala se prilika, zgrabi je“ modus koji me je terao napred.

      Ali postoji jedan momenat koji često viđam kod ljudi (i kod sebe) da dugo ostanu u fazi ispipavanja tog nečeg novog ne misleći da imaju dovoljno znanja da se potpuno upuste u to, naročito ako je „trenutna situacija“ relativno zadovoljavajuća. I to na koji način ćeš preseći takvo stanje jeste vrlo individualno, mada je dobar početak već i svest o tome da ga treba preseći, ovako ili onako. Jednu ideju vezanu za taj problem upravo razrađujem za naredni post – mada i to će nekome leći a nekom ne.

  • Goran Sugic

    Pozdrav Jelena,

    Već neko vreme pratim ovaj blog i mogao bih reći da te nema trebalo bi te izmisliti :-) Neverovatno je koliko tu pismenih i korisnih stvari može da se pronađe i zato ti hvala!

    Iskreno, želeo bih da te zamolim za pomoć, a ti ako možeš pomozi, a ako i ne pomogneš, ništa strašno, bar znam da sam probao sve.

    Evo o čemu se radi: Ja sam se godinama profesionalno (neki misle irelativno uspešno) bavio web dizajnom, programiranjem, mrežama i ostalim čudesima, sve sam probao osim jednog, a to je pisanje. U stvari, lažem, probao sam, ali samo par puta, onako na brzaka za potrebe drugih i nije ispalo loše

    Elem, odavno več imam želju da pokrenem svoj lični, nezavisini portal na kome ću ja odlučivati i kako će izgledati i o čemu će se pisati i ono najvažnije, ja ću pisati! Iako sam bio ubeđen da odavno već znam sve „šta treba“, bilo je dovoljno da posetim Istoka i tebe pa da vidim koliko zapravo pojma nemam. Dugo sam čitao i upijao vaše savete oko pisanja i najzad krenuo u avanturu. Čekaj, stani, smem li ja uopšte to? I tu počinje noćna mora. Stotine sati neuspešne pretrage, hiljade izlistanih strana, zakoni, uredbe, bledi pogledi upitanih za savet i podsmeh onih koji bi znali kako i šta al ih eto mrzi.

    Želim da napravim portal sa životnim temama, da pišem o znamenitostima svog kraja, zdravoj hrani, baštovanstvu, kućnim ljubimcima, dobrim receptima, mudrim mislima, zanimljivim ljudima, najavim kvalitetne događaje, jednom rečju o svemu što život čini malo lepšim.

    I tu počinju problemi. Gde je granica između unikata i plagijata? Neću da kradem, a ne mogu biti ekspert za sve. Ne mrzi me da istumbam, da od više sastavim jedno, ali nije li i to neka vrsta krađe? Kopi-pejst ne dolazi u obzir čak ni kad je dozvoljen. Sa druge strane izvori često insistiraju na nepromeljivosti njihovog sadržaja uz obavezan link. Šta raditi pomagaj?

    Ali to nije sve. Koja je odgovornost za pisanu reč? Sve sam protrekljisao i zakone i akte, ali meni izgleda da se to odnosi na medije, kako da kažem glasila, firme. Šta je sa pojedincima, fizičkim licima? Rekoh več, nisam ekspert za sve i ne mogu garantovati tačnost napisanog jer i sam sam sve napisano negde morao pročitati. Pa ne moram valjda sve što nađem lično isprobati na sebi?

    I ono najvažnije: Dozvoljava li naša država uopšte da čovek ima svoj portal, a da to ne bude registrovana delatnost? Ok su blogovi, tu se obraćate u prvom licu to je valjda nešto kao lični dnevnik koji čuvate pred vratima, a ne u fioci. Ali šta je sa klasičnim sajtovima?

    Verujem da sam smorio, sigurno će se mnogi i nasmejati ovim dečijim pitanjima, ali šta da radim. Ja moram da pitam jer mi je jako stalo.

    Kako god, nastaviću da pratim tvoj rad i svaki ti uspeh u daljem radu želim

    Hvala ti i ovako i onako

    • http://www.mozeiovako.com/ Jelena Radovanovic

      Whoa, hvala najpre na komplimentu :)

      Ovako. Najpre, ja pojma nemam kao portali funkcionišu (pravno gledano) tako da ti tu ič ne mogu pomoći, al evo nekih razmišljanja pa vidi šta možeš da iskoristiš.

      Unikat i plagijat, hm. Mislim da ti je najpraktičnije da usvojiš da se „unikat“ završava sa „unikatnim sadržajem za Gugl“, inače ćeš se zaplesti kao pile u kučinu ;)

      „Ne mrzi me da istumbam, da od više sastavim jedno, ali nije li i to neka vrsta krađe?“ – striktno gledano jeste, ali prilagođavanje tuđe ideje svojoj, njeno komentarisanje i slične stvari su već obogaćivanje te ideje. Druga stvar, ti linkom navodiš izvor ideje – dakle, ne moraš baš citat (u kom slučaju, normalno da moraš da navedeš od reči do reči) nego recimo: kako je Jelena na (link ka meni :) ) pisala, …

      Odgovornost, van one lične sa kojom ti ne mogu pomoći, rešava se Disclaimerom – pogledaj kako razne Disclaimer (odricanje od odgovornosti) stranice izgledaju na raznim portalima, biće ti lakše da shvatiš.

      Nisi smorio, samo ovo su prilično kompleksna pitanja i zato ti naglašavam da ni moje odgovore ne uzimaš zdravo za gotovo, nego više kao neke smernice za razmišljanje. Morali bismo da se baaaš udubimo u priču kako bih to detaljno pokrila, a opet ne znam kako funkcionišu portali (pretpostavljam da i portal, kao i bilo šta drugo, može da pokrene i pojedinac – tipa, kad bih imala vremena, mene ništa ne košta da „Može i ovako“ nazovem portalom, redovnije ubacujem sadržaj, proširim tematiku… – ali opet, proveri).

      Hope this helps a bit :)

      • Goran Sugic

        Jelena hvala na odgovoru, nadam se da će ovo koristiti svima sa sličnim nedoumicama. Mogao bih da kažem da sam slično razmišljao, ali sam bio jako nesiguran pa mi ovo poklapanje sa relevantnim sagovornikom baš puno znači i pomaže.
        Još jednom hvala na izdvojenom vremenu i dragocenim savetima